Mлого си, ја и овија моји кардаши, имамо мерак на тај празник од вино пијење, лојзе зарезување, манџе готвење и цел д’н мајање по лојза и Горицу. Одма’ по Божић, почнемо да се збирамо по кафане и праимо муабет што ће готвимо и од које вино ће најпрво да обиђујемо. На тај д’н, лојзе је к’ко Света Гора, женска нога у њег несме да ступне, да га не опогани, с’лте се мушки мају и око готвење и око софру.
Там’н ударимо у муабет кој ће коју манџу да готви, колко ће турамо љуту паприку и сол, к’д улете у кафану мој кум Ђока и од врата поче да вика: “Браћо, овој је дошло последњо време, викају, да овај наша кардашка и побратимска слава Свети Трифун, неће више бидне Свети Трифун, него ће се вика Свети Валентин. Бајгим, на тај д’н, неће се обиђује од тазе вино и зарезује лојзе, него ће се цел д’н милујеш и целиваш с’с жену си и домаћицу.“
„ Леле к’кав је тој мерак и тој ли је за турање у црквени календар ? “ Привикамо сви у глас, и од муку, па наручимо варену ракику, питије и сврљишко сирење.
‘Едва поврнумо душу од овај абер и овај резил’к.
Драган професур, онак’в како га је Господ даја, поче:“ Браћо, тија празници и тај Валентин ни ич не требају. Убаво се знаје, да ни за туј работу, не треба црвено слово и да си ми, с’с наше домакице тај адет терамо и на празник и на делник.“
Аферим бре Драгане, уста ти се позлатила за тај реч. “Викну газда Милан. „Онија там по Јевропу и Америку, нек си трљају главу кој је мушко а кој женско, ми ће си терамо наши адети што су ни останули од дедови и татковци. И за тој браћо, извољевајте у моје лојзе на д’н Светог мученика Трифуна, 14 фебруарја, лета господњег 2012.
П. С. Ако с’г славимо Валентина, јутре ће славимо ноћ на вештице и вампири!
Петко Нишавац
