Стари Ниш

Jул 2010

Беше недеља. Летњо време, такој око св.Илију,опекло сунце а ја си седим у авлију. Турија сам краци у корито с`с ладну воду из бунар, србам си кафе и чурим тутун. Чујем к`ко жена, моја си домакица, тропа с`с тенџере и синије а из кујну се осића капама с`с младу овчетину.

Убавиња и лепотиња!

И там’н сам се замислија на овај мој памет, к’ко мож’ тој да бидне, да је Србија искочила из кризу а народ тој не осића, за тој што неје учија статистику, к’д тропну капија а Џеки залаја, к’ко да је Јелена Триван улегла у авлију.

Кој ли је с`г, овакој пред руч`к. Понада се да је ники од овија моји кардаши. Убаво знајем кол`ко имају мерак на капаму с`с младу овчетину. Одма` се сети, несу они. Они би се од сокак развикали.

„ Домаћине, туј ли си “. “Куде си се скутаја”.“ Ништо те нема у Стару Србију, па се уплашимо да неси болан”.

Погледа на куд капију, к`д стоју тројица и немрдају. Џеки ги залајује, онакој душмански, осетило куче. Е да сам знаја што су дошли, пуштија би Џеки све да ги исцепи а ја га напуди с`с онуј мотку што терам голуби и уведо ги у авлију.

„Извољевајте, извољевајте.“ Викам ги. Изнесо столице те седомо под смокву. Гледам ги, а ништо ми збори, овој неће на добро да искочи. Млого ми личу на онеј супетлице, к`ко ги викаше моја покојна баба, бог душу да гу прости.

Супетлица, тој ти је, нит пет`л нит кокошка. Кокошка поје а пет`л носи јајца. Овој неје божја работа, викаше моја баба и одма` ги кољеше. Месо од њи несмо ручали, све док га не окади с`с тамјан и не однесе код поп Врнџу у Пантелејску цркву да му очита молитву.

Јед`н, онакој сувач`к, с`с минђушку, стиснуја нике артишке под мишку а обукаја се у виолет аљинке. Намазаја уста с`с црвену фарбу а очи с`с модру па ми личеше на овеј одборнице из Нишку општину

Други,онакој пола риба а пола девојка, нит је мушко,нит је женско, трепка с`с трепке, преврћа с`с очи и облизује се с`с језик.

Трећи, жут к`ко онеј тице што ми изедоше смокву, обукаја нико модро рекличе с`с златне звезде а на њег писује „СВИ СМО МИ ЕЛТОН ЏОН.“ Упиљија се у мен, гута ме с`с очи, ништо ми нажмикује с`с једно разокљаво око а с`с друго гледа у комшиски пенџери.

„Па које добро?“ Викам ги.

Поче онај с`с артишку под мишку.“ Господине Нишавац, најпрво да ви казујем који смо и какви смо“. Помисле се, тој к`кви сте, убаво видим а који сте ће ми рекнете и поче се,с`с све столицу, онакој гузачки примицам уз дувар.

„Ја и гос`н Цица“, и показа на онога што трепка и облизује се,“смо членови на невладину организацију“ Миш у рупу“, к’ко дел на голем  јевропејски пројекат к’ко Србија да улегне у Јевропу, „УЛАЗ ОД ПОЗАДИ“. Нас су не овија из Јевропу одредили, да овде по Нишки сокаци напрајимо Параду поноса. Господин с`с златне звезде је из Холандију и вика се Ван дер Дупен. Он је дошеја ч`к од туд, да ни помага око туј работу и да ни надглеђује“.

„ Пеки, бре, пеки, не браним. Ал` молим те к`ко брата, рекни му да ме не поглеђује јер од туј работу ништо не мож` да бидне. С`лте ћутек мож` да изеде. Ћу доватим овуј мотку што терам тице и све ћу му гу од главу искршим. Еве му га гос`н Цица па нек си трљају главу“.

“Леле гос`н Нишавац, да знајете, тој што он напише на овија у Јевропу, тој ни је у крпче врзано. Mож` три путке да апсимо и Младића и Хаџића, и Бин Ладена мож’ да уапсимо, ич не помага, мора напрајимо параду поноса“.

„Па напрајите гу, кој ви смића.“ Викам ги ја.

„Ма, заинтачија се овај малеч`к министар из Житорађу, Дачић“. Вика ни: „Док не зберете потписи од најголеми газде,чорбаџије и домаћини по Ниш, нећу ви давам пандури да ве варкају од тепање. Јер ако напрајите тај ђозбојаџил`к по Нишки сокаци, ћутек ви не гине. Па дођомо до теб, да ти и овија твоји кардаши потпишете.“

„Дачић ви млого поштује и рече ни, ако Нишавац и кардаши потпишу, ћу ви давам пандури“.

„Добро де, ал` ич не разбирам, к`кво ви је тој парада на понос“.

„Па, на т`ј д`н,ће се зберемо на Нишки сокаци, сви ми што си имамо мерак на мушки. Туј ће бидну и онеј жене што си имају мерак на жене. Сваки ће си поведе оној што си бегендисује и оноди. Онија, што ги је мерак с`с козе,ће си поведу козе, онија што ги је мерак с`с овце, ће си поведу овце. Ће бидну туј и онија с`с кучики, коњи, могарики и кој знаје к`кве све животињке јер мерак и севдах, нема меру“.

„Има ги и онија што имају мерак на мртваци. Они ће дођу с`с мртвачки с`нд`ци, ал празни. Јер по овуј врућину, мож` ги се убазди швалерка.Ће свири музика, ће лету балончики, ће мавамо с`с барјачики“.

Леле,сети се ја,опасно оној малечко из Житорађу.Убаво знаје да ја и овија моји кардаши, неће потписујемо овуј бруку, па с`г иска да изм`кне гузицу и да искочи у Јевропу, к`ко је он `теја ал` несу дали Нишавац и његови кардаши. Зар у  књиге да писује, деца по чкоље да учу,к`ко Србија неје улегла у Јевропу за тој што ми несмо потписали.

Море чичино и ми знајемо што је тој политика.Помисле се, помисле се и реши се ћу ги замлаћујем и залуђујем, ега ги никако изћушкам из авлију.

Господо, поче ги л`жем, к`ко Динкић к`д ни ономад дава муфте акције.“Тој што сте се сетили, млого је убаво. Оно, с`с што ће се фалимо и поносимо ако не с`с тој. А и овија моји кардаши, к`д чују за овој с`с обе руке ће потписују. Ич не берите гајле,чим ги наватам ће дођемо да потписујемо. А бре, мајка му стара,ако искамо да биднемо Јевропејци, без овај понос не бива.С`лте к`ко за инат, баш овија дни се потикаше по бели свет“

„ Кум Ђока и газда Милан тргују по Влашко и Бугарско а Драган професур не искача из Вимблдон.Кој знаје к’д ће се врну.“

„Него, има ги још газде и домаћини по Ниш, оно несу к’ко ми, ал’ су арни за потписување.А бре, к’д су за Смиљка Костића потписували, и тој два пут,ће потпишу и за тај понос.“

И такој ‘едва ги испрати.

ПЕТКО НИШАВАЦ

21 Jul 2010
Категорија Петко Нишавац | 4 Коментара »